Joga utiče na razvijanje snage pošto se zadržavamo u asanama neko vreme ili radimo zahtevne asane koje jačaju mišiće.

Biti fleksibilan ne podrazumeva samo uspeti dodirnuti pod! Joga teži da učini gipkim brojne delove tela koji su blokirani, pod tenzijom ili se slabo pomeraju u toku dana. Postiže se gipkost kičmenog stuba, ali takođe i kukova, kolena, zglobova kao i mišića.

Mnoge asane istežu kičmeni stub i čine ga gipkijim. Mišići leđa se osnažuju i omogućavaju bolje držanje tela. Joga je savršena za bol u leđima nastao zbog prekomernog sedenja ili kod sportista. Redovna praksa pomaže da se oslobodimo tenzija u gornjem delu leđa (vrat, ramena), ojačamo mišiće leđa i stomačne mišiće.

Mobilišu se i aktiviraju svi zglobovi, tetive i ligamenti kao i mišići koji ih okružuju. Na taj način postaju gipki i fleksibilni. Rizik od povreda je smanjen jer su zglobovi ojačani i bolje podnose opterećenja prilikom hoda, silaženja niz stepenice ili praktikovanje sporta.

Tokom prakse, akcent se stavlja na dobro pozicioniranje tela, jačanje mišića i fleksibilnost. Posledica toga je da prirodno stičemo bolje držanje. Brojne asane rade na poboljšanju ravnoteže što nam pomaže da bolje osećamo svoje telo u prostoru i smanjimo rizik od pada i povreda.

Učimo da otpustimo, da živimo u sadašnjem trenutku, da zadržimo um u prostoru « sada i ovde ». Um se oslobađa opterećujućih i parazitskih misli. Čim praksa postane redovna, drugačije upravljamo stresom, učimo da se distanciramo od uticaja drugih ljudi i od događaja u životu.

Joga jača sve mišiće u telu na jači ili blaži način. Mišići postaju snažni, izdužuju se, opuštaju. Neke vežbe disanje (pranajama) ako se praktikuju redovno, jačaju duboke stomačne mišiće. Brojne asane stimulišu žlezde, poput tiroidne žlezde, masiraju organe za varenje i potpomažu eliminaciju toksina i mršavljenje. Rezultat je lepo oblikovano telo.

Pravilno postavljanje tela u asani, disanje sinhronizovano sa pokretom, vreme odmora između svake asane, kontrakcije nekih delova tela tokom izvođenja asane, odnosno pažnja usmerena na sve ove elemente pomažu da se poboljša sposobnost koncentracije. Učimo da kanališemo svoju energiju i koristimo je na pozitivniji način.

U jogi je disanje koordinisano sa pokretom. Na nekim časovima se rade i posebne tehnike disanja - pranajame (što se prevodi kao kontrola daha). One nas uče da bolje kontrolišemo disanje ali i da očistimo i ojačamo organizam putem « automasaže organa » koju radimo udisanjem, izdisanjem i zadržavanjem vazduha u telu (punih ili praznih pluća). Dubokim disanjem mozak, krv, tkiva i mišići dobijaju više kiseonika.